Naš cilj

Naš je cilj upoznati decu sa Evanđeljem našeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista, kako bi, upoznavši Ga prihvatila kao svog ličnog Spasitelja.

Težimo tome da ova deca nadalje duhovno rastu, upoznaju Božju reč i postanu aktivni članovi lokalnih crkava čije je učenje zasnovano na Svetom Pismu.

Da bi postigli ovaj cilj, želimo da pomognemo radnicima sa decom i omladinom u lokalnim crkvenim zajednicama - pravoslavnim, katoličkim, protestansktim i luteranskim zajednicama.

Istorijat 

“Bio bih sretan da sam Hrista upoznao ranije! Kada bih sreo nekoga ko bi mi pokazao put” sa žalošću je govorio osnivač svetske DM (Child Evangelism Fellowship, CEF) J.I.Overholcer. Kao 53-o godišnji propovednik Božje Reči, čitajući propovedi Č. Sperdžena, naišao je na račenicu:
“Temeljno naučavano petogodišnje dete može uzverovati i nanovo se roditi upravo onako kao i bilo koja odrasla osoba”.
Istoga trena je posumnjao, ali ipak je počeo revnosno izučavati Reč i poučavati decu ne samo u cilju ponuditi im znanje, nego sa ciljem da dođu do ličnog verovanja u Spasitelja.
Otvorilo mu se veliko misijsko polje dece na celom svetu. U maju 1937. nastala je DM, (Child Evangelism Fellowship, CEF) koja danas deluje u preko 150 zemalja sveta. Nakon 1945. g. nastaje evropska DM sa sedištem u Švajcarskoj, odakle su i u vreme komunističke vladavine radnici odlazili u zemlje istočne Evrope, da bi organizovali misijski rad.

Počeci DM u SFR Jugoslaviji datiraju iz perioda ’70-tih kada su misionari DM Trudi Kulman (Trudy Kuhlman), Margaret En Beš (Ann Bash) i Sem Doerty (Sam Doherty) načinili nekoliko poseta gradovima nekadašnje Jugoslavije, između ostalih i Skoplju, Pančevu i Vršcu. U isto vreme sestra Franses Furnel (Frances Furnell) je započela DM rad u Beču u Austriji. Tu je upoznala neke hrišćana iz bivših republika SFRJ. Zajedno su počeli da organizuju rad za decu Jugoslovena.

Posle prvih kontakata sa Jugoslovenima u Beču, Franses se preselila u Pančevo i počela je da sarađuje sa mnogim hrišćanima. U to vreme su se stvorile nove mogućnosti za službu u Pušćinama, Pančevu, Vršcu, Sisku i drugim mestima širom tadašnje Jugoslavije. Počela je i priprema materijala za rad sa decom kao i prvi seminari za obučavanje učitelja.

Služba DM je od tog perioda do danas prelazila kroz nekoliko faza. Zahvalni smo Bogu za svakog pojednica koji je svojim učešćem pomogao da se ovaj rad razvija, za ohrabrenje, pomoć, savete, podršku i blagoslove u brojnim i različitim područjima službe širom zemlje. Na kraju, zahvalni smo Boga za porodice i živote koji su promenjeni kroz Božju silu koja deluje u njihovim životima.

Apostola Jovana nam u svojoj 3. poslanici skreće pažnju na istinsku radost. I naša želja jeste da naša deca svojim životima prouzrokuju istu radost. Neka ove njegove reči dotaknu i vaša srca:

“Od toga nemam veće radosti nego da čujem kako moja deca žive u istini.” (3.Jov. 4)

vrh

Verujemo da...

1. Celo Pismo je dato i inspirisano Bogom. Pod ovim podrazumevamo celu Bibliju, čiji je originalni tekst savršen a njeno učenje i autoritet apsolutni, najviši i važeći. Verujemo da je Sveti Duh vodio svete Božje ljude, koji su ga pisali.
(2.Tim. 3,16; 5. Moj.4,2; 2.Pet.1,21).

2. Večni Bog postoji u tri osobe : Otac, Sin i Sveti Duh. Ovo troje je jedan Bog, imaju istu suštinu, osobine i savršenstvo (Rim.1,20; Mat.28,19; 5. Moj.4,35; Jov.17,5).

3. Verujem u osobu i božansku prirodu Gospoda Isusa Hrista, koji je bio začet Svetim Duhom, rođen od device Marije, pravi Bog i pravi čovek. (Jov.1,1.14; Jov.10,30; Mat.1,20; Luk.1,30-31; Fil.2,5-7; 1.Tim.3,16; Kol.1,19).

4. U osobu i božansku prirodu Svetoga Duha, koji je izvor i od koga potiče svako slavljenje i služba prihvatljiva Bogu, koji je nepogrešivi tumač Božje reči. Prebiva u svakom istinski vernom čoveku i uvek je spreman da svedoči za Hrista. Deluje u nama, sa ciljem da budemo usmereni na Hrista a ne sami na sebe ili na svoje iskustvo. (Jov.15,26; Dela 5,3-4; Dela 1,8; Rim.8,9.10.26-27; 1.Kor.2,12.14; 1.Kor.3,161.Kor.12,13; Jov.16,13-14).

5. Čovjek je stvoren po Božjem liku kako je to napisano u Božjoj reči. Celo je čovečanstvo sa Adamovim padom, palo u greh. Prvi je Adam svojim padom žalosno ranio ne samo ličnu moralnu prirodu već je izgubio i svoj duhovni život. Duhovno je umro usled greha i podpao pod moć đavola. “Jer je telesno mudrovanje neprijateljstvo Bogu, pošto se ne pokorava zakonu Božjemu, niti pak može. A koji su po telu ne mogu ugoditi Bogu.” (Rim 8,7.8). Dakle niko ne može videti Božje Carstvo, niti stupiti u njega, dokle god se ne rodi odozgo, od Duha Svetoga. Niti jedan stepen poboljšanja, koliko god velik bio, niti moral, koliko god da je visok, ni kultura koliko god da je privlačna, niti humani ili filantropski sistemi društva ma koliko uspešni, ni krštenje ili neki drugi obredi ne mogu pomoći grešniku da se približi nebu ni za jedan korak. Za spasenje je neizostavno potrebna nova priroda dodeljena od gore i Duhom Svetim usađen novi život preko Božje reči. (1.Moj.1,26-27; Rim.5,12; Ef.2,1-3; Jov.3,3.6-7; Jov.5,24; Tit 3,5).

6. Gospod Isus Hristos postao je zastupnik grešnika pred Bogom i umro je kao žrtva pomirnica za grehe celoga sveta. Radi nas grešnika je postao proklet, kada je umro za grehe ljudi po Pismu, tako da ni pokajanje, ni osećanja, ni vera , ni iskren trud, ni podređivanje sebe zakonima i odredbama neke crkve – ništa ne može dodati vrednosti dragocene krvi i zaslugama njegovog dela, koje je učinio za nas. Pretrpeo je smrt za svakog čoveka. (Rim.5,8; 1.Jov.2,2; Jev.2,9; Gal.3,13; Rim.3,25; 4,4-5; 5,8; Kol.1,13-14.20-21).

7. U vaskrsenje raspetog tela Gospoda Isusa Hrista. Po Božjoj reči, njegovo je telo bilo vaskrsnuto od mrtvih. Zatim se vazneo na nebo i sedi sa desne strane Boga kao Prvosveštenik i zastupnik vernika. (Luk.24,39; Dela 1,10-11; Ef.4,10; Jev.1,3; 1.Jov.2,1).

8. U puninu Hristovog blagoslova, koje nam je pripremio svojom smrću i vaskrsenjem a možemo prihvatiti samo verom. U trenu kada ga prihvatimo kao svoga Spasitelja, prelazimo iz smrti u večni život. Na ovaj način bivamo opravdani od svega, Bog Otac nas prihvata kao što prihvata svog Sina, voli nas kao što voli njega i učinio nas je jedno s njim. Od trena kada čovek prihvati Hrista kao svoga Spasitelja, Hristos dolazi da prebiva u njemu, kako bi ovaj živeo Hristov život svetosti i snage. (Jev.9,15; Jov.5,24; Rim. 3,28; 4,3.23-25; Ef.1,3; Jov.17,23; Gal. 2,20; 4,6-7; 5,16; Dela 1,8).

9. Da crkvu čine oni koji zaista veruju u Gospoda Isusa Hrista kao svoga Spasitelja. Crkva je telo i nevesta Hristova. Svaki vernik, bio jevrejin ili poganin, kršten je u Telo Hristovo Svetim Duhom. Postajući tako međusobno udovi, dužni smo čuvati jedinstvo duha u savezu mira, izdići se iznad svih sektaških predrasuda i denominacijske uskogrudosti i voleti se iz čistoga srca. (Ef.1,22-23; 2,19-22; 5,25-27.31-32; 1. Kor.12,13.25-27; Rim,12, 4-5; Ef.4, 1-3; 1.Kor.1,10).

10. Svi koji veruju u našeg Gospoda Isusa Hrista, pozvani su na život odvojen od svetskih grešnih načina, ne bi trebalo da učestvuju u dešavanjima ili da neguju navike koje mogu biti kamen spoticanja za druge ili sablazan za Hristov krst. Vernici su u Hristu Isusu pozvani na dobra dela. “Zato, dakle, dok imamo vremena, činimo dobro svima a osobito svojima po veri.” (Gal. 6,10) (1.Jov.2,15-16; Rim.13,13-14; 14,13; 1.Kor 10,31; Ef 2,10).

11. Najviši deo misijskog delovanja Božjih ljudi je evangeliziranje sveta propovedanjem Jevanđelja svakom stvorenju. Poseban naglasak treba staviti na naveštanje Jevanđelja deci. (Mk.16,15; 2.Kor 5,18-19; Mat.18,14).

12. U lični povratak našeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista. Gospod Isus će doći ponovo, to je naša blažena nada koju stalno isčekujemo. “Međutim, naše življenje je na nebesima, otkuda očekujemo i Spasitelja Gospoda Isusa Hrista.” (Fil.3,20). (Dela 1,11; 1.Sol 4,16-17; Jov.14,1-3; Tit 2,13; Fil 3,20-21).

13. Duše onih koji veruju u Gospoda Isusa Hrista kao svoga Spasitelja, nakon smrti u trenu dolaze u njegovu prisutnost i tamo ostaju u svesnom blaženstvu sve do uskrsnuća tela prilikom Njegovog dolaska kada će duša i telo biti ponovo spojeni i bićemo sa Njim u večnoj slavi. (Luk. 23,43; 2.Kor.5,8; Luk.16,22.25; Fil.1,23; 1.Sol. 4,15-18).

14. Duše nevernika ostaju nakon smrti u mukama sve do konačnoga suda pred velikim belim prestolom, kada će duša i telo nakon vaskrsenja biti ponovo spojeni i bačeni u “jezero ognjeno”, što je “druga smrt” da budu kažnjeni “večnom smrću odvojenjem od slave sile Njegove.” (2.Sol.1,8-9). (Luk.16,22-23.27-28; Jev.9,27; Otk.20,5.11-15; 2.Sol.1,7-9).

15. U postojanje i ličnost satane, koji je “stara zmija, koja se zove đavo i satana; koja zavodi sav svet.” (Otk.12,9). (Ef.6,11-12; 1.Pet.5,8; Otk.20,10)

vrh